Agatopod i Teodul su hrišćanski mučenici iz ranog 4. veka, iz vremena kada je Rim imao prilično „kreativan“ pristup rešavanju verskih neslaganja — uglavnom kroz zatvor, torturu i brzo uklanjanje problema.
Obojica su bili hrišćani u Solunu (Tesaloniki), u periodu Dioklecijanovih progona, kada je carska administracija odlučila da bi bilo najbolje da se nova vera „objasni“ batinama i pritiskom, umesto dijalogom (jer, naravno, dijalog je bio precenjen koncept).
Prema predanju:
- Teodul je bio đakon, mlad i posvećen veri.
- Agatopod je bio stariji đakon ili svešteno lice, već formiran u veri i iskustvu.
Obojica su uhapšeni jer nisu hteli da se odreknu hrišćanstva i prinesu žrtvu rimskim bogovima — što je tada bilo nešto kao obavezni „administrativni obrazac lojalnosti“.
Završili su kao mučenici, bačeni u more sa kamenom oko vrata. Rim je, kao i uvek, bio veoma efikasan u rešavanju „neposlušnosti“.
Njihovo stradanje se u pravoslavnoj crkvi pamti kao simbol postojanosti vere i odbijanja kompromisa pod pritiskom moći — čak i kada je ta moć imala vojsku, zakon i vrlo malo strpljenja.
